Izbornik Zatvoriti

Solarni paneli – energija sunca

Šta su solarni paneli, koji tipovi panela postoje?

Solarni panel je modul dizajniran da apsorbuje zrake sunca kao izvor energije za proizvodnju električne energije. Sastoji se od solarnih ćelija poluprovodničke strukture, ćelije su izrađene od elektronskih komponenti i poluprovodničkih materijala poput silicijuma. 90% solarnih panela u svetu izrađeno je od silicijuma. Što je silicijum korišćen u izradi panela čistiji to je on efikasniji. Bolje poređani molekuli silicijuma daju veću efikasnost konvertovanja energije sunca u električnu. Osim  silicijuma koriste se druge tehnologije poput: CIS, GaAs, InP, CdTe… Razlikujemo tri vrste silicijumskih panela: monokristalni, polikristalni i amorfni solarni paneli.

Mogu biti spojeni u seriju ili paralelno, to određuje dobijeni napon i snagu.  Jedna ćelija daje napon od oko 0,5V. Što je više ćelija više je i snage merene u amperima. Glavne karakteristike su im trajnost, visok stepen efikasnosti i otpornost na mehanička atmosferska dejstva. Najviše se koriste solarni paneli za sisteme od 12 volti. Kada postoji potreba za jačim sistemima u upotrebi su 24-voltni.  Životni vek solarnih panela je od 30 do 35 godina.

Solarni paneli

  • Monokristalni solarni paneli (single crystal) – proces izrade je skup ali su dobre efikasnosti, 12-19%. Efektniji su od polikristalnih kada ima manje sunčeve svetlosti. To su paneli koji se najduže proizvode, izrađeni od jednog kristala čistog silicijuma. Zauzimaju manje prostora u odnosu na ostale vrste panela.
  • Polikristalni solarni paneli – troškovi proizvodnje su niži, efikasnost je 11-15%, pri difuznom zračenju su efikasniji. Sastoje se od više kristala pa je proces proizvodnje jeftiniji. Potrebna je veća površina za njihovo postavljanje u odnosu na monokristalne panele.
  • Amorfni solarni paneli – najnovija tehnologija nižih troškova proizvodnje ali i niže efikasnosti – 8-10%. Izrađeni su od vrlo tankih slojeva amorfnog silicijuma. Zahtevaju dvostruko veću površinu za proizvodnu iste količine struje kao monokristalni ili polikristalni paneli. Efikasniji su na višim temperaturama.

Struktura fotonaponske solarne ćelije

Prvi sloj je zaštitno staklo (SiO2), ono štiti ćeliju od spoljašnjih uticaja. Ispod površinskog sloja je antireflektujući, smanjuje refleksiju obezbeđujući da više energije stigne do poluprovodnika. Ispod njega se nalazi sistem transparentnih elektroda (TCO), tu su da ostvare kontakt poluprovodnika sa PN spojem u kojem se sakupljaju fotoni Sunčeve svetlosti. Na donjoj strani je zadnji kontakt – metalizacija.

Prsek solarne ćelije

Koji solarni panel izabrati?

Ukoliko su kristali veći i čistiji to su solarne ćelije efikasnije. Monokristalni su efikasniji od polikristalnih panela. Ipak, cena polikristalnih je manja oko 20% a poslednjih godina su sve boljih performansi. Amorfni paneli se koriste kada je potrebna manja snaga ili kao elementi na fasadama zgrada. Ukoliko ste ograničeni prostorom opredelite se za monokristalne panele, savršeno se uklapaju na manje krovove, dobićete više energije na manjoj površini. Pokazali su se kao idealni solarni paneli za vikendice. Ako imate veliki krov ili dosta prostora na tlu polikristalni su dobro rešenje jer zahtevaju manje sredstava za ulaganje.

Solarni paneli

Podelite sa prijateljima...
Posted in Energetska efikasnost, Obnovljivi izvori energije, Održiva gradnja