Izbornik Zatvoriti

Električna vozila u Srbiji i dalje daleka budućnost

Iako je još pre gotovo četiri meseca najavljeno da će „uskoro“ biti raspisana javna nabavka za postavljanje novih deset punjača za električna vozila na putevima u Srbiji, priča se i dalje vrti oko tog „uskoro“.

 

Električna vozila
I dok je širom EU više od 100.000 punjača, u Srbiji ih je tek nekoliko/Reuters

 

Naime, početkom maja mediji su objavili ovu vest, zatim ponovo u julu, a kako za BBC na srpskom sada, krajem avgusta, kažu u Putevima Srbije, nabavka će biti uskoro raspisana.

„Javno preduzeće Putevi Srbije priprema javnu nabavku i instalaciju 10 elektropunjača na 10 atraktivnih lokacija na glavnim putnim pravcima. Tender će ubrzo biti objavljen“, navodi se u odgovoru koji je BBC-ju na srpskom dostavljen iz tog javnog preduzeća.

Dok ne postave nove punjače, električna i hibridna vozila koja saobraćaju srpskim drumovima moći će da koriste postojeće. I to pet brzih na autoputu i još oko 30 koji se nalaze po gradovima.

Odluka za postavljanje novih punjača doneta je upravo u skladu sa tim što se pilot projekat postavljanja pet pomenutih punjača na autoputu pozakao kao opravdan, kažu nam u Putevima Srbije.

Punjači se nalaze na naplatnim stanicama Preševo, Šid, Dimitrovgrad, Subotica jug, kao i na platou bivše naplatne stanice Beograd kod Bubanj potoka.

„Punjenje vozila na instaliranim uređajima traje maksimalno oko 30 minuta, a usluga je za sada besplatna za sve korisnike“, kažu nam u Putevima Srbije.

Dodaju da ih koristi veliki broj tranzitnih vozila koji prolazi kroz Srbiju. Preciznu evidenciju broja punjenja ne vode, jer kako kažu upotreba punjača i dalje nije komercijalizovana.

Snaga postavljenih punjača u Srbiji je 100 kilovata. Brži, jači i skuplji punjači vozilo napune i za 15 minuta.

Tranzitna ruta

Punjače u našoj zemlji, kao što kažu u Putevima Srbije, uglavnom koriste stranci u tranzitu.

Tome u prilog ide i odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova da je u Srbiji registrovano 173 vozila na električni pogon, kao i 255 hibridnih vozila. To jeste porast u odnosu na maj ove godine, kada je bilo 143 električna i 223 hibridna vozila, ali je ukupan broj ipak mali.

Prema podacima MUP-a, u Srbiji je trenutno ukupno registrovano 2.447.803 vozila.

Električna vozila
Pet punjača nalazi se na naplatnim rampama na isključenjima sa autoputa/BBC

Na evropskim putevima za to vreme „plovi“ oko milion elektromobila. Prodaja ovakvih vozila porasla je u Evropi od početka ove godine za oko 40 odsto.

Između januara i juna 2018, širom EU, Islanda, Lihtenštajna, Norveške i Švajcarske prodato je oko 195.000 električnih vozila, što je za 42 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, piše Gardijan. Norveška je lider.

I naredni podatak pokazuje gde je Srbiji mesto u odnosu na zemlje EU – tamo trenutno postoji više od 100.000 instalisanih punjača, dok ih je 2011. bilo 3.800.

Tačne lokacije svih punjača širom sveta dostupne su na sajtovima Plug Surfing i Plug Share.

Kako izgleda provozati se i voziti električni automobil u Srbiji BBC na srpskom nije uspeo da sazna, uprkos brojnim pokušajima da pronađe bar jednog od 173 vlasnika takvih vozila.

Razvoj

Osim širenja mreže punjača, svetske kompanije svakodnevno rade i na razvoju novih automobila, kao i baterija.

Japanska kompanija Nisan počela je ovih dana da razvija prvi električni automobil za kinesko tržište, dok je ruski Kalašnjikov nedavno predstavio verziju ovakvog vozila retro izgleda za koji navode da će biti najveća konkurencija Tesli Elona Maska.

Kompanija Tesla je među liderima u proizvodnji električnih vozila. Među onima koji ih razvijaju su i Folksvagen, BMV, Audi, Porše, Mercedes…

Osim na razvoju modela, treba usavršavati i baterije. Revolucija u ovoj oblasti mogla bi da se dogodi ukoliko se ostvari ideja škotskih naučnika o tečnoj bateriji.

Tim istraživača sa Univerziteta u Glazgovu, naime razvija tečnu bateriju koja može da napuni električni automobil za nekoliko sekundi.

Kreirali su prototip, a on koristi metal oksid – koji su opisali kao „egzotičnu rđu“ – koji se može napuniti električnom energijom kada se doda u vodu.

Prema njihovom rešenju, vozila bi se punila na običnim benzinskim pumpama, čime se navike korisnika, kako kažu, ne bi menjale u potpunosti.

U nekim evropskim zemljama postoje i putevi koji pune baterije automobila. Tako je tokom ove godine u blizini stokholmskog aerodroma Arlanda puštena deonica prvog javnog puta koji puni vozila dok se kreću po njoj. Sistem prenosi energiju do vozila kroz šinu koja se nalazi na sredini trake kolovoza.

Slični „električni“ putevi postoje i u Nemačkoj, kao i na drugim lokacijama u Švedskoj, ali su u privatnom vlasništvu.

Električna vozila
Punjenje električnih automobila na punjačima u Srbiji traje u proseku 30 minuta/Reuters

Životna sredina

Glavna prednost veće upotrebe električnih i hibridnih vozila, na uštrb onih koja koriste fosilna goriva, tiče se životne sredine.

Cilj Evropske unije je da se do 2030. godine emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za 40 odsto u odnosu na nivo iz 1990. Taj procenat bi mogao i da se poveća, najavio je nedavno evropski komesar za energetiku i klimatska pitanja Migel Arijas Kanete. Kako je rekao, namerava da predloži da se taj cilj postavi na 45 odsto.

Tome se, ipak usprotivila kancelarka Angela Merkel, koja je navela da članice treba da se koncentrišu na trenutni cilj, jer kako je dodala, mnoge ne ispunjavaju ono što su obećale.

Određeni deo ovog cilja odnosi se i na emisiju štetnih gasova koju ispuštaju vozila koja koriste fosilna goriva.

Upravo je Nemačka jedna od evropskih zemalja koja bi među prvima mogla da zabrani vozila na dizel pogon. To bi, prema rečima ministra saobraćaja nemačke pokrajine Severna Rajna-Vestfalija Hendrika Vesta moglo da se dogodi 2020. godine.

Savezni upravni sud u Lajpcigu u februaru je dozvolio nemačkim gradovima da zabrane starija dizel vozila na nekim područjima. Hamburg je prvi grad koji je na pojedinim saobraćajnicama to i uradio.

Uporedo s tim, Srbija je jedna od zemalja koja bi mogla da postane „groblje“ za stare evropske dizelaše. Samo što bi to groblje bile – saobraćajnice.

Kako bi motivisale građane i kompanije da kupuju ekološka vozila, mnoge države nude subvencije za to. Takve podsticaje ima i susedna Hrvatska, a jedan od poslednjih konkursa zatvoren je samo dan po objavljivanju – jer je stiglo previše zahteva.

U Srbiji podsticaja zasad nema, a dok su vozila na baterije sadašnjost u razvijenim zemljama, ovde su, čini se daleka budućnost.

Preuzeto sa: BBC News na srpskom
Podelite sa prijateljima...
Posted in Energetska efikasnost, Vesti